DA SAM JA NEKO KO MENJA SVET

Kada imaš deset godina nije isto kao kad dodješ u dvadesete, kada si u dvadesetim nije isto kao kad imaš trideset, a kad imaš trideset nije isto kao kad si u četrdesetim godinama. Čovek se često drastično menja,  a da toga ni sam nije svestan. Ipak u životu estradnog muzičara, kantautora, ostaje uvek jedno isto pitanje. Kako je sve počelo? Ovo je moja priča o tome.

 

Kada sam ranih sedamdesetih dobio prvu  gitaru i naučio svirati dva tri akorda već tada sam želeo da po uzoru na domaće estradne muzičare sviram svoju muziku. Istina, dva tri akorda nisu mnogo. Medjutim mnoge  pesme su sa toliko akorda postale popularne pa sam i sam rešio da u tom stilu sastavim neku. S početka naivno vremenom sam naučio da pravim muziku koja se kasnije oblikovala prema tekstu ili tekst prema muzici. Istovremeno sastavljanje teksta i muzike je teža varijanta, ali je i to bivalo. Pre nego što smo Mihailo i ja osnovali Živu Vatru sve te kombinacije smo zajedno isprobali i shvatili da smo dobar autorski duo. Za nas je to bilo jednostavno. Imali smo gitare, uzore koji su autorski delovali i mi smo pratili njihov trag. Indeksi, Yu grupa, Time,…

Budući da sam u to vreme bio srednjoškolac kao i Mihailo u slobodno vreme smo komponovali pesme od kojih su neke kao zamisli kasnije studijski realizovane, a neke su odbačene ili zaboravljene. U prvo vreme je moj i Mihailov udeo u pesmama bio jednak. Kasnije počinjem da radim u privatnoj firmi, a Mihailo da studira u drugom gradu gde kompletno pravi muziku i tekstove za mnoge pesme Žive Vatre. Sve to pratile su neke okolnosti na koje mi nismo mogli da utičemo, ali je obostrano mišljenje da smo najbolju muziku pravili u direktnom zajedničkom radu. Tada nije bilo interneta i današnje tehnologije pomoću koje se muzika može zajednički raditi u realnom vremenu bez obzira na udaljenost. 

Iz tog nazovimo ranog perioda mog stvaralaštva mnogo je pesama ostalo nerealizovano. Kao ideje te pesme su i danas zanimljive, ali je njihova realizacija malo verovatna. Teško ih se u orginalu i setiti. Vremenom su se nanizale tematske pesme Žive Vatre, za prva tri albuma, tako da su te rane pesme skrajnute. Takav je bio sled dogadjaja. 

U početku sedamdesetih su naše gitare bile akustične, a kasnijie električne. Imali smo jedno, moje, pojačalo za dve gitare na koje bismo gitare obojica priključili. Komponovanje je teklo tako što bismo na probi svirali neku zamišljenu melodiju koja nam se dopadala, a onda bi je pročistili, ubacili rifove, dodali solaže, doradilii da liči na naše uzore, ali da nije kopija njihovog rada. Smatrali smo da ako pesma ili instrumental ne liče na nešto poznato, da nisu dopadljivi ni za nas ni za druge ljude. Tekst i pevanje su obično radjeni istovremeno u radnoj verziji, a kasnije dorađivanii od strane Mihaila ili mene. Često bi jedna pesma imala po dve tri verzije.

Onda je Mihailo kupio velikog koncertnog marshalla. Kupili smo bolje gitare i drugu opremu. Živa Vatra je već uveliko svirala solidno domaću i stranu muziku i zvučala dobro. Stil grupe se definisao kao hard rok. U tom smeru je išlo i moje komponovanje. Pripremili smo se za profesionalnu karijeru ali….život ima svoje tokove i virove koji se ne mogu izbeći. Države u kojoj smo radili je nestalo. Muzičke scene za koju smo se pripremali je nestalo. Društveni život u kome smo rasli je nestao. Kao kad se probudiš u nečemu što nikada nisi video. Razočarani dogadjanjima bubnjar i basista su napustili bend. Bubnjar Nebojša je prodao opremu. Kasnije je ponovo nabavljao pa prodao, jer boljeg sutra nije bilo na vidiku. Tako je u mom muzičkom radu i komponovanju 1991 sve definitivno stalo. Definitivno smo svi u bendu shvatili da u odnosu na dotadašnje životne okolnosti više nikada ništa neće biti isto. I tako je to bilo do 1993 kada je Živa Vatra oformljena u novoj postavi koja sa malim personalnim izmenam radi do danas. 

Sve opisano je period mog izrastanja u kantautora od 1985 do 1993.

Ono što većini naših sugrađana iz tog perioda nije poznato je da smo Mihailo i ja van Žive Vatre stvarali pesme rok, etno i narodne (starogradske) muzike koja do sada nigde nije objavljena. 

Međutim, ako bi se sva ta muzika rana i nešto kasnija na neki način rezimirale, njena suština bi bila da smo Mihailo i ja njome želeli da stvaramo svet boljih ljudi. Naivno, ali i ne baš. Mnogo pre nas o značaju muzike za društvo,tj. državu Platon je rekao: "Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država". Time je jasno definisao značaj muzike. Naravno mi smo to malo drugačije shvatali, ali misao vodilja je  ista. Kao što dobar čovek u društvu širi pozitivnu energiju, tako i onaj koji je suprotan od toga širi negativnu. To se itekako oseća. To itekako ima uticaj na neki narod u celini. Mi smo dakle želeli da širimo pozitivnu energiju, optimizam i pozitivne emocije koje bi delili sa drugima.

E, sad mnogo je toga potrebno da se ima ili stvori da bi nešto pozitivno moglo zaživeti u nama i oko nas. Suština je u tome da ako to nemaš u sebi ne možeš ga predati drugima i obratno, ako drugi nisu spremni da to prihvate sve ostaje samo zamisao. I najvažnije ostaje pitanje dali je ta muzika, tj. da li su pesme koje stvaraš zaista društveno pozitivne? Kakav duh je u kantautoru stvarao ta dela? Što je zapravo filosofsko pitanje, šta je dobro? 

Šta se iz svega toga iskristalisalo? Saznanje da bez obzira na volju i želje mnoge muzičke projekte nije lako realizovati. Mnogo toga određuju mesto, vreme, okolnosti. Mnogo životnih kockica je potrebno sastaviti da bi iz njih nastalo ono čemu težimo. Ipak najvažnije je da se autorski stvara. Trenutak kada ce to doći do drugih ljudi svojevrsna je tajna koja se često ostvari iznenada. .